Уједињене нације су замениле Лигу народа након њеног распада. Разлог за стварање нове асоцијације била је потпуна неспособност Лиге народа да осигура сигурност и одрживи развој човјечанства. Седиште Уједињених нација налази се у Њујорку, САД.
Задатак УН-а је да игра улогу форума који служи јачању пријатељских веза између држава, спрјечавању настанка сукоба, рјешавању случајева међународних напетости дипломатским средствима и заштити људских права и слобода. Од 2017. године организацију води португалска јавна личност Антонио Гутеррес. Званични сајт: //ввв.ун.орг/ру/.
Како је дошло до ове организације?
Предуслови за стварање УН појавили су се током Другог свјетског рата. То је било због чињенице да се Лига народа, дужна да осигура очување мира, није носила са својим задатком. Током конференције у Јалти, лидери савезничких сила Ф. Рузвелт (САД), В. Черчил (Велика Британија) и И. Стаљин (СССР) изразили су жељу да оснују нову међународну организацију чији је циљ одржавање мира. У пролеће исте године, представници 50 држава стигли су у Сан Франциско како би разговарали о повељи будуће међународне институције. Усвојен је 25. јуна 1945. једногласно.
УН је ратификовао низ веома важних уговора који гарантују мирни суживот. Међу њима су, на примјер, уговори о нуклеарном разоружању и зонама без нуклеарног оружја.
Први генерални секретар нове организације био је енглески дипломата Гладвин Јебб. Правно је глумио, па је неколико мјесеци касније замијенио га норвешки министар Тригве Ли. У почетку је 50 држава постало чланицама УН-а, међу којима су Белгија, Бразил, Велика Британија, Данска, Канада, САД, СССР (и одвојено Белоруска ССР и Украјинска ССР), Турска и Пољска. Након тога, још 142 државе су добиле чланство у организацији, а сада има 193 земље у организацији.
Кључна управљачка тијела
УН укључује много различитих тијела, комисија и савјета укључених у рјешавање разних питања, од територијалних спорова до питања околиша. Структуру УН-а представљају:
- Секретаријат. Она је главно тијело Уједињених нација, управља операцијама уз учешће мировних снага, прати тренутне трендове у области економије и социјалног развоја, а њени чланови извјештавају о осигурању заштите људских права;
- Савет безбедности има главну одговорност за одржавање мира. Вијеће сигурности УН-а може примијенити санкције, водити мировне мисије и координирати операције. Стални чланови Савета безбедности са правом вета су Русија, Кина, Сједињене Државе, Велика Британија и Француска;
- Генерална скупштина, која је главно представничко тијело. Седнице Генералне скупштине одржавају се сваке године од септембра до децембра;
- Међународни суд који се бави територијалним споровима и незаконитом употребом силе, као и консултације са Генералном скупштином и Вијећем сигурности;
- Економски и социјални савјет. Њихов задатак је да координирају сарадњу у економској и социјалној области УН-а;
- низ специјализованих институција, укључујући УНЕСЦО - организацију за заштиту културног и историјског наслеђа, ВХО, ИАЕА, ВТО, ФАО и друге;
- посебни програми (конференција о трговини и развоју, УНИЦЕФ дјечији фонд, програм заштите околиша, конференција о људским насељима и др.).
Све земље чланице УН-а доносе одлуке о допуни и расподјели буџета организације. Генерални секретар, у складу са неопходним трошковима појединих јединица, координира буџет и представља га на седници Скупштине. Приликом израде буџета узима се у обзир износ бруто националног производа (БДП) који се прилагођава на основу солвентности државе и њених спољних дугова. На пример, у 2013, Сједињене Државе су пребациле на буџет организације 618,5 милиона долара, односно 22% њене величине. Исте године, Русија је платила 68,5 милиона долара, а Немачка - око 200 милиона УН - независна организација и није подложна ниједној држави.
Мировне снаге УН-а
Ако низ економских и политичких акција које предузме УН није довољан да утиче на било коју државу, онда та организација мобилизира свој војни контингент - мировне снаге. Ова наоружана јединица није подређена УН-у и припада оружаним снагама појединих држава.
УНИЦЕФ, међународни фонд за децу који је основао УН, купује половину свих вакцина произведених широм света. Захваљујући разним кампањама које ова фондација проводи у оквиру својих активности, сваке године се спашава више од 3 милиона дјеце.
За време постојања УН-а, такви преседани су се десили 71 пута. Задатак мировних снага је да сарађују са регионалним представницима организације, агенцијама за спровођење закона и локалним властима и прате спровођење постигнутих споразума о прекиду ватре на спорним територијама, користећи демонстрационе и блокадне методе.
Мировне трупе УН задовољне су својим државама и опремљене су војном опремом и оружјем. Поред ватреног оружја, припадници мировних снага имају авионе, хеликоптере, као и тенкове (на примјер, совјетски Т-72 је у служби с индијским мировњацима) и оклопни транспортери обојени у свијетло бијело. Посебна карактеристика мировних снага УН-а, које се често спомињу у штампи и новинарству, је плава боја са кратицом УН (Унитед Натионс).
Медаље које је установила организација
Међу свим медаљама и наградама које додељује УН, два су најзначајнија и најпознатија:
- Медаља Даг Хаммерсхелда. Годишње се додјељује јединици која је претрпјела борбене губитке током мировне операције;
- Медаља под називом Мбаие Диана. Она је награђена трупама контингента мировњака и цивилне полиције за изузетну храброст.
Преостале медаље додељују се припадницима мировних снага у току мисије (на пример, медаља групе посматрача у Централној Америци или знак признања мировне операције у Сомалији). Обично, трупама УН-а потребна је одређена евиденција о учешћу у операцији како би добили медаљу. Такве награде нису знакови разлике, већ само потврђују учешће миротворца у мисији.
Методологија вођења мировних операција
У почетку, мировне операције УН-а подразумијевале су контролу над прекидом ватре након закључења релевантних уговора. Након Хладног рата, успостављен је посебан одјел за мировне операције, а УН је почео да планира веће и свеобухватније мировне операције.
Ипак, неколико геноцида (у Сребреници и Руанди) присилило је руководство организације да промијени приступ имплементацији својих мировних активности. Одељење је створило више група које су одговорне за континуирану обуку стручњака и повећање брзине имплементације напредних мисија, као и побољшање финансирања и стратешког планирања.
Снаге УН-а почеле су да сарађују са регионалним организацијама - на пример, са НАТО-ом (током југословенских ратова), са мировним батаљонима ЦИС (у Грузији 1994. године) и са економском унијом западноафричких земаља (током оснивања мисије у Либерији 1993. године). Начин вођења мировних операција се постепено мијењао - ако је првобитно сврха војних посматрача УН-а била само да раздвоје зараћене стране након завршетка непријатељстава, онда су временом почеле блиско сарађивати са регионалним организацијама, владама и агенцијама за проведбу закона како би спријечили ескалацију сукоба.
Најпознатије мировне мисије
Ослањајући се на снаге војног контингента, Уједињене нације успијевају одржати мир. Неке операције УН-а организоване су у прошлом стољећу и настављају се до данас. Најпознатије операције су:
- мисија у Конгу (1960-1964). Ова операција била је прекретница у развоју мировних мисија УН-а - присуствовало јој је око 20 хиљада војника контингента организације. Разлог за увођење трупа биле су агресивне тврдње Белгије на територији Конга, а затим и претња сепаратизма и унутардржавних ратова. Снаге УН-а су потиснуле неколико устанака, након чега су напустили ову земљу 1964. године. Губитак мировних снага износио је 250 људи;
- мисија на Кипру (1964 - данас). Због напетих грчко-турских односа, УН је био принуђен да заштити одвојену линију између два народа који живе на овом острву. Миротворци ће бити повучени са острва само када дође до поновног окупљања;
- привремена мисија у Либану (1978 - данас). Посматрачи УН-а пратили су повлачење израелских војника из јужног Либана и помогли либанској влади да поново преузме контролу над регионом. Постепено се повећавао број војника и цивилног особља укљученог у ову операцију, а до 2018. године њихов број је био око 10 хиљада војника и око 1 хиљада цивила. Током тог времена, 308 мировњака је умрло тамо.
Уједињене нације нису увек успеле. Трагицна тацка историје ове институције је епизода југословенских ратова, током којих се десио масакр у Сребреници. Погрешне акције неких мировних батаљона током овог сукоба довеле су до тога да је велики број Муслимана пао у руке Срба и убијен.
Друштвена реакција и критика
УН је добитник Нобелове награде за мир (2001), а кроз историју је подржавали многи познати људи - мисионарка Тереза из Калкуте (мајка Тереза), принцеза Дијана, ирски музичар Паул Давид Хевсон (Боно), глумица Ангелина Јолие и многи други. Мировне активности УН-а имају широк одговор и многе државе желе да помогну организацији на путу њене имплементације.
Чувена фраза Н. Хрушчова (“Показат ћу вам јебену мајку!”) Изговорена је на састанку Генералне скупштине УН-а и дословно је преведена, због чега је појам Кузмина мајка већ дуго кориштен за совјетске атомске бомбе.
Упркос томе, повремено се критикује највише руководство УН-а. На пример, бивши генерални секретар организације Бан Ки-моон био је присиљен да поднесе оставку због скандала у вези са корупцијом у вези са финансирањем из Саудијске Арабије. Исто тако, организација је критикована због претјерано напуханих држава, огромног буџета и укупне неефикасности узроковане бирократијом. Појављују се скандали другачије врсте - на примјер, епидемија колере у Хаитију узрокована присуством мировних снага и инцидентима сексуалног насиља у Централноафричкој Републици у 2015. години.
Ипак, сада постоје многе организације под окриљем Уједињених нација које се заиста боре са глобалним проблемима посматрања еколошке равнотеже и подржавања људских права. Кроз историју, ова међународна институција је била у стању да спречи бројне велике сукобе који би могли да ескалирају у рат великих размера, и да гарантује заштиту основних права и слобода становништву током војних операција. Тако данас УН остаје стабилан гарант мира и просперитета на Земљи.
